ГИМНАЗИЈА ПИРОТ
ШКОЛСКА БИБЛИОТЕКА
Захтеви и потребе савременог образовања, као и савременог информацијског друштва, довели су и до трансформације постојећег система рада школских библиотека- од складишта књига до савремених информацијских и културних средишта школе . Школска библиотека има важну и велику улогу у раду сваке школе и подразумева активно учешће и ученика и професора у њеном раду. Књижни фонд библиотеке у школској згради броји преко 4000 домаћих и страних наслова, док се преко 6000 наслова налази у истуреном објекту у дворишту школе. Радно време школске библиотеке је сменско, сваког радног дана од 8-14 часова у првој смени и од 11-17 часова у другој смени.
НОВА ИЗДАЊА У БИБЛИОТЕЦИ
Roman o ubistvu novinara, izneverenom prijateljstvu i neostvarenim ambicijama.
I formom i sadržinom novi roman dobitnika Ninove nagrade Vladana Matijevića od samog početka uvlači čitaoca u atmosferu novinarskog posla i njegovog preplitanja sa političkim interesima do najviših struktura vlasti. Priča o misterioznom nestanku novinara Čomskog i njegovom prijateljstvu od studentskih dana sa kolegom Vladimirom F. čita se kao najuzbudljiviji triler. Ali iza tog zapleta krije se opora slika erozije svih vrednosti, izdaje, pogubnih podela i sudbine novinara i srpskog društva uopšte u tri poslednje neslavne decenije. U antologijskom poglavlju Prijatelji, u gotovo filmskom ritmu, jezgrovito i nepoštedno iznesena je kratka istorija našeg propadanja a da istovremeno nije narušen romaneskni naboj niti zanemaren razvoj odnosa dva glavna lika, jednog promašenog i jednog uspravnog čoveka.
Pisac će na kraju navesti čitaoca da se sa nevericom zapita: da li stvarnost utiče na medijsku scenu ili zapravo mediji kreiraju stvarnost, da li je moguće da događaji koji se opisuju u novinama tek po njihovom objavljivanju prelaze u realnost. A koliko ta realnost može biti fantastična otkriva se u završnici romana, u kafkijanskoj atmosferi demonskog hotela Panorama na Maljenu…
Roman nadahnut vremenom koje je postalo komično jer smo izgubili svaki smisao za humor.
„Vidi, vidi!“, kaže lovac i, nameštajući pušku na ramenu, puca u pravcu statue… Ljudi su najpre zbunjeni ovim neočekivanim pucnjem i licem bez nosa Marije de Mediči; ne znajući kako da reaguju, gledaju levo i desno, čekajući neki znak koji će ih prosvetliti… Kao da naslućuje njihovu zbunjenost, lovac poviče: „Pišanje u najčuvenijem francuskom parku je zabranjeno!“ Zatim, posmatrajući svoju malu publiku, prsne u smeh i taj smeh je tako veseo, tako slobodan, tako bezazlen,
tako rustikalan, tako bratski, tako zarazan da svi unaokolo,
kao da im je laknulo, počinju da se smeju…
Slavni češki pisac Milan Kundera, koji već odavno piše samo na francuskom jeziku, i kod nas je pravovremeno stekao veliku popularnost. Za one koji poznaju Kunderino delo neće biti nimalo neočekivana njegova težnja da u roman unese elemenat neozbiljnosti. U Prazniku beznačajnosti Kundera konačno ostvaruje svoj dugo sanjani estetski san: da osvetli najozbiljnije probleme a ne napiše nijednu ozbiljnu reč, da fasciniran stvarnošću savremenog sveta ipak uzmakne svakom realizmu.
„Lucidan i lepršav kratki roman… Čini se prikladnim da se Kunderina karijera romanopisca ne završi praskom, nego kikotom…“ Wall Street Journal
Najuži izbor za Ninovu nagradu 2017.
Njegoševa nagrada.
Samo najhrabriji su spremni da do kraja prouče svoje poreklo i prihvate sve njegove posledice.
Jedan od takvih retkih smelih pojedinaca jeste glavni junak ovog romana, autorov prezimenjak. Saznavši da priča o njegovom poreklu vodi sve do dalekih Pirineja, on zajedno sa sinovima odlazi na put do Španije. Porodično stablo, mape i usmena predanja putokazi su u traganju za nestalim precima. Iako sve više putokaza navodi na zaključak da će familija rekonstruisati svoje poreklo, pojavljuju se nepoznanice koje potragu za porodičnim stablom pretvaraju u traganje za fantomima, među kojima je najistaknutiji Belano ili Bolanjo, slavni čileanski pisac.
Sam čitalac će postati tragač u ovom romanu dvostruke potrage u kojem se prepliću postupci detektivske, ali i fantastične književnosti.
Vitalova nagrada za zbirku priča.
Andrićeva nagrada za zbirku priča.
Celokupan pripovedački opus Radoslava Petkovića u jednoj knjizi.
„Opsežno znanje omogućilo je našem istaknutom piscu i u ovoj knjizi da se pouzdano kreće u istorijskom gradivu i iz njega, kao i iz savremenog života, bira pojave i likove koje književno oblikuje po meri naših današnjih nedoumica.“ Novica Petković
„Poput Borhesa u Alefu, Radoslav Petković u svojim pričama majstorski smišlja ingeniozne istorijske ili književne obmane čiji nas efekti poput trompleja opsenjuju snagom svojih parodijskih postupaka – travestijom stvarnih ili ironično iznesenih činjenica.“ Antonio Verli
„Pripovetka Izveštaj o kugi kroz lik lekara – imenjaka Kamijevog borca protiv kuge (s tim što ovaj ide za kugom da bi lečio od nje, shvativši pri kraju puta da kuga, u stvari, ide za njim) – predstavlja paradigmu suočenja sa suštinskim tragizmom koji nose sa sobom ljudska bića.“ Nenad Šaponja